Pitanja i odgovori (FAQ)

Pretraga i oblasti

Osnivanje i registracija

Osnivanje preduzetničke radnje (PR) vrši se podnošenjem registracione prijave Agenciji za privredne registre (APR). Potrebno je popuniti jedinstvenu registracionu prijavu osnivanja, priložiti očitanu ličnu kartu (ili fotokopiju ako je bez čipa, odnosno pasoš za strano lice) i dokaz o uplati administrativne takse za registraciju koja iznosi 1.600 RSD. Prijavu možete predati lično na šalteru APR-a, poslati poštom ili podneti elektronski preko portala eRegistracija APR-a uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa. Celokupan proces registracije se obično završava u roku od 3 do 5 radnih dana od dana podnošenja uredne dokumentacije.

Ključna razlika je u imovinskoj odgovornosti za poslovne obaveze. Preduzetnik za sve dugove i obaveze svoje radnje odgovara celokupnom ličnom imovinom (stan, automobil, lični bankovni računi). Sa druge strane, osnivač društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) odgovara za obaveze firme samo do visine svog unesenog uloga u osnovni kapital društva (koji može iznositi svega 100 RSD). Imovina osnivača DOO-a i imovina same firme su pravno potpuno odvojene, što znači da poverioci ne mogu pleniti ličnu imovinu vlasnika DOO-a za dugove firme, osim u slučajevima teške zloupotrebe pravnog lica (tzv. probijanje pravne ličnosti).

Zakon o privrednim društvima ne uslovljava registraciju preduzetnika ili DOO posedovanjem ili zakupom poslovnog prostora, osim za specifične delatnosti koje po prirodi zahtevaju posebne sanitarne, tehničke ili bezbednosne uslove (npr. ugostiteljski objekti, frizerski saloni, lekarske ordinacije, maloprodajni objekti). Za kancelarijske i intelektualne delatnosti (programiranje, konsalting, marketing) kao sedište firme možete prijaviti stambeni prostor (npr. stan u kome živite). Ukoliko niste vlasnik prostora, preporučuje se zaključivanje ugovora o zakupu ili ugovora o ustupanju prostora bez naknade sa vlasnikom.

Da, zakon dozvoljava registrovanje preduzetničke radnje 'iz radnog odnosa' (tzv. dopunska delatnost). U tom slučaju, preduzetnik nastavlja da plaća porez na prihod od samostalne delatnosti, a za doprinose plaća samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) po stopi od 24% na poresku osnovicu. Doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne plaćaju preko radnje, s obzirom na to da ste po tim osnovima već osigurani preko poslodavca gde ste zaposleni. Važno je proveriti da ugovor o radu kod trenutnog poslodavca ne sadrži klauzulu o zabrani konkurencije.

Preduzetnik ima pravo da privremeno prekine obavljanje delatnosti (tzv. zamrzavanje), što se registruje u APR-u podnošenjem prijave i uplate takse. Tokom perioda prekida, koji može trajati neograničeno, obustavljaju se poreske obaveze i obaveze plaćanja socijalnih doprinosa, pod uslovom da preduzetnik nema zaposlene radnike. Za vreme zamrzavanja, poslovni računi u bankama se blokiraju za odlazne transakcije, a preduzetnik ne sme izdavati račune niti obavljati delatnost. Po završetku prekida, preduzetnik je dužan da ponovo podnese prijavu APR-u radi nastavka obavljanja delatnosti. Kod DOO-a opcija zamrzavanja ne postoji.

Sve promene podataka (sedište, naziv, pretežna delatnost, zastupnici) moraju se registrovati u APR-u podnošenjem registracione prijave promene uz dokaz o uplati takse za promenu (oko 2.800 RSD za DOO, odnosno 750 RSD za preduzetnika) i prateću dokumentaciju (npr. odluka o promeni sedišta). Rok za podnošenje prijave APR-u je 15 dana od dana donošenja odluke o promeni. Nakon donošenja rešenja o promeni od strane APR-a, Poreska uprava se automatski obaveštava, ali je preporučljivo obavestiti poslovnu banku i poslovne partnere radi ažuriranja podataka.

Prema Zakonu o privrednim društvima, upotreba pečata u poslovanju privrednih društava i preduzetnika zvanično je ukinuta. Državni organi, banke, javna preduzeća i druge institucije zakonski ne smeju uslovljavati prihvatanje dokumenata, faktura ili ugovora otiskom pečata, a dovoljan je potpis ovlašćenog lica. Međutim, u praksi pojedini službenici na šalterima i dalje traže pečat zbog internih pravila. Zbog toga mnoge firme i dalje izrađuju pečat (trošak iznosi oko 1.500 RSD) kako bi izbegle nesporazume i zastoje u svakodnevnom radu.

Prilikom registracije u obavezi ste da izaberete jednu pretežnu šifru delatnosti iz zvanične Uredbe o klasifikaciji delatnosti. Pretežna delatnost je ona od koje planirate da ostvarujete najveći deo prihoda. Privredni subjekti mogu obavljati i sve druge zakonom dozvoljene delatnosti za koje ispunjavaju uslove, bez obzira na to što su registrovani za jednu pretežnu delatnost. Ipak, izbor pretežne šifre je ključan jer kod preduzetnika paušalaca direktno određuje visinu mesečnih poreskih obaveza, a za sve firme definiše da li moraju posedovati fiskalnu kasu.

Postupak gašenja preduzetnika započinje podnošenjem prijave brisanja iz registra u APR-u uz dokaz o uplati takse (1.200 RSD). Pre podnošenja prijave, preduzetnik je dužan da izmiri sve poreske obaveze i doprinose i dobije poresko uverenje (iako APR sada to delimično proverava po službenoj dužnosti). Nakon dobijanja rešenja o brisanju iz APR-a, preduzetnik podnosi konačnu poresku prijavu Poreskoj upravi radi gašenja poreskih obaveza i zatvara poslovne račune u bankama. Važno je naglasiti da brisanjem iz registra preduzetnik ne prestaje da bude lično odgovoran za sve preostale dugove i obaveze.

Da biste podneli elektronsku prijavu za osnivanje preduzetnika ili DOO preko portala APR-a, morate imati kreiran korisnički nalog na sistemu APR-a, instaliran čitač pametnih kartica i posedovati kvalifikovani elektronski potpis (e-potpis) izdat od ovlašćenog sertifikacionog tela u Srbiji (MUP, Pošta, PKS, Halcom). Popunjavanje prijave vrši se online, prateća dokumenta moraju biti u elektronskoj formi potpisana e-potpisom, a plaćanje takse se vrši platnim karticama. Rešenje o registraciji se dostavlja elektronski u vaš sandučić na portalu.

Pravni aspekti i Ugovori

Test samostalnosti je zakonski mehanizam uveden radi sprečavanja izbegavanja plaćanja poreza na zarade kroz angažovanje preduzetnika (najčešće paušalaca) umesto zapošljavanja radnika. Test se sastoji od 9 kriterijuma koji procenjuju zavisnost preduzetnika od klijenta (npr. ko obezbeđuje radno vreme, prostor, opremu, da li postoji zabrana konkurencije, da li prihodi od jednog klijenta čine više od 70% ukupnih prihoda, itd.). Ukoliko preduzetnik ispunjava 5 ili više od ovih 9 kriterijuma, smatra se nesamostalnim, a prihodi koje ostvari od tog klijenta oporezuju se kao klasična zarada sa znatno višim stopama poreza.

Kada pravno lice (DOO) ili preduzetnik zakupljuje poslovni prostor od fizičkog lica, poreski obveznik je fizičko lice, ali je zakupac (firma) u obavezi da obračuna, obustavi i uplati porez na dohodak po odbitku. Porez se obračunava po stopi od 20% na osnovicu koja predstavlja bruto zakupninu umanjenu za 20% normiranih troškova (što daje efektivnu stopu poreza od 16% na ugovoreni bruto iznos). Firma je dužna da podnese poresku prijavu (obrazac PPP-PD) i uplati porez na dan isplate zakupnine vlasniku.

Ugovor o radu mora biti zaključen u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad. Obavezni elementi uključuju: naziv i sedište poslodavca, ime i adresu zaposlenog, vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog, naziv i opis poslova, mesto rada, vrstu radnog odnosa (na određeno ili neodređeno vreme), trajanje ugovora (kod rada na određeno), datum početka rada, radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno), novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, kao i rokove za isplatu.

Ugovor o radu je ugovor kojim se zasniva radni odnos (na određeno ili neodređeno vreme) i zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa (odmori, bolovanje, otpremnina). Ugovor o delu i ugovor o PP poslovima su ugovori van radnog odnosa. Ugovor o delu se zaključuje za poslove koji su van osnovne delatnosti poslodavca (npr. krečenje kancelarije), dok se ugovor o PP poslovima zaključuje za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Radnici van radnog odnosa nemaju pravo na plaćeno bolovanje, godišnji odmor i otpremnine.

Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji služi za regulisanje B2B odnosa između dva privredna subjekta. Da bi ugovor pružio maksimalnu pravnu sigurnost, mora precizno definisati: predmet saradnje (koje usluge ili roba se isporučuju), rokove i način izvršenja, cenu ili način obračuna troškova, rokove plaćanja (usklađene sa Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza koji ograničava B2B plaćanja na maksimalno 60 dana), ugovorne kazne i penale za kašnjenje, načine raskida ugovora i nadležnost suda u slučaju spora.

Ugovor o poverljivosti podataka (NDA - Non-Disclosure Agreement) je pravni akt kojim se ugovorne strane obavezuju da poslovne tajne, informacije i podatke koje razmenjuju tokom saradnje čuvaju od neovlašćenog pristupa i ne dele sa trećim licima. Da bi NDA bio efikasan, ključno je precizno definisati šta se sve smatra poverljivom informacijom, koje su obaveze ugovornih strana i definisati visinu ugovorne kazne (penala) za slučaj povrede ugovora. Bez unapred ugovorenog penala, na sudu je izuzetno teško dokazati tačnu visinu štete uzrokovane curenjem informacija.

Zaštita vizuelnog identiteta brenda, naziva proizvoda ili logotipa vrši se registracijom žiga kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Registracija pruža ekskluzivno pravo korišćenja žiga na teritoriji Srbije tokom 10 godina (sa mogućnošću neograničenog produžavanja). Za zaštitu brenda na međunarodnom tržištu, možete podneti prijavu preko Madridskog sistema (koji pokriva preko 120 država sveta i administrira ga WIPO) ili podneti pojedinačne nacionalne prijave direktno zavodima država u kojima planirate poslovanje.

Potrošač koji kupuje robu preko interneta (trgovina na daljinu) ima zakonsko pravo da odustane od kupovine bez navođenja razloga u roku od 14 dana od dana kada mu je roba isporučena. U tom slučaju, kupac je dužan da pošalje popunjen Obrazac za odustanak i vrati robu o svom trošku, a trgovac je u obavezi da mu izvrši povraćaj celokupnog uplaćenog iznosa novca u roku od 14 dana od dana prijema obrasca. Trgovac je takođe dužan da pre kupovine predoči kupcu sve obavezne predugovorne informacije, uključujući i pravo na odustanak.

Opšti uslovi poslovanja (Terms of Service) predstavljaju ugovor po pristupu koji zaključujete sa posetiocima i kupcima na vašoj internet prodavnici. Moraju biti javno dostupni na sajtu i napisani u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini, Zakonom o trgovini i Zakonom o zaštiti potrošača. Opšti uslovi moraju da sadrže podatke o firmi, cene proizvoda sa uračunatim porezima, opis procesa poručivanja i plaćanja, uslove i rokove isporuke robe, opis prava na odustanak od ugovora na daljinu i proceduru podnošenja i rešavanja reklamacija.

Ugovor o dopunskom radu je ugovor van radnog odnosa koji zaposleni može zaključiti sa drugim poslodavcem za obavljanje poslova, pod uslovom da već radi sa punim radnim vremenom kod matičnog poslodavca. Radno vreme po ovom ugovoru ne može biti duže od 30% od punog radnog vremena (oko 12 sati nedeljno). Dopunski rad preduzetnika je registrovanje sopstvene preduzetničke radnje iz radnog odnosa, gde ne postoji ograničenje u broju radnih sati u radnji, a doprinosi se plaćaju samo za PIO.

Vansudsko rešavanje sporova podrazumeva rešavanje nesporazuma između poslovnih partnera bez učešća suda. Najčešći metod je posrednička medijacija u kojoj licencirani, neutralni posrednik (medijator) pomaže ugovornim stranama da kroz pregovore dođu do obostrano prihvatljivog rešenja. Sporazum postignut u postupku medijacije može se overiti kod notara i tada stiče snagu izvršne isprave, što omogućava brzu realizaciju dogovora bez dugotrajnih i skupih sudskih procesa pred Privrednim sudom.

U Srbiji se primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) koji je usklađen sa evropskom GDPR regulativom. Svaka firma koja prikuplja, obrađuje ili čuva podatke o ličnosti (ime, e-mail, telefon kupaca ili zaposlenih) dužna je da: obezbedi pravni osnov za obradu (pristanak ili ugovor), donese internu Politiku privatnosti i Pravilnik o zaštiti podataka, obezbedi tehničke i organizacione mere zaštite podataka (enkripcija, bezbedni serveri) i omogući korisnicima pravo na pristup, ispravku i brisanje njihovih podataka.

Ugovor o zakupu poslovnog prostora je ključan za stabilnost poslovanja. Ugovorom obavezno precizirajte: tačnu visinu i rokove plaćanja zakupnine, rok trajanja zakupa i otkazni rok (obično 30 do 90 dana), uslove korišćenja i vraćanja depozita, podelu troškova tekućeg i investicionog održavanja (investiciono održavanje poput popravke krova ili instalacija po zakonu snosi vlasnik), kao i pravo zakupca da vrši adaptaciju prostora i mogućnost da se ti troškovi prebiju kroz smanjenje kirije.

Ugovor o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa (tzv. menadžerski ugovor) koristi se kada osnivač DOO-a imenuje lice za direktora (zastupnika) ali bez zasnivanja klasičnog radnog odnosa u toj firmi (npr. direktor je već zaposlen u drugoj firmi ili je penzioner). Ugovorom se definišu poslovi koje direktor obavlja, naknada za rad (koja nije obavezna i može biti nula), i način plaćanja doprinosa. Ukoliko se ugovori naknada, na nju se plaćaju porez (10%) i doprinosi za PIO (24%) i zdravstvo (10.3% ako lice nije osigurano po drugom osnovu).

Zapošljavanje i Radni odnosi

Bolovanje do 30 dana (privremena sprečenost za rad) isplaćuje poslodavac iz sopstvenih sredstava. Visina naknade iznosi najmanje 65% prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je bolovanje otvoreno (odnosno 100% u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti). Od 31. dana bolovanja, naknadu isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) iz državnog budžeta, pri čemu poslodavac vrši obračun i isplatu zarade, a RFZO mu refundira sredstva nakon podnošenja zahteva i prateće medicinske dokumentacije.

Trudničko bolovanje (radi održavanja trudnoće) otvara se na osnovu nalaza lekara i do 30. dana ide na teret poslodavca (ili preduzetnice), a od 31. dana na teret RFZO-a. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta otvaraju se najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre porođaja i traju ukupno 365 dana za prvo i drugo dete (dve godine za treće). Naknadu tokom porodiljskog odsustva u potpunosti isplaćuje Ministarstvo za brigu o porodici direktno na račun porodilje, a osnovica se računa na osnovu proseka plata u poslednjih 18 meseci koji prethode otvaranju trudničkog bolovanja.

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana u kalendarskoj godini. Ovaj zakonski minimum se uvećava na osnovu dužine radnog staža (minuli rad), doprinosa na radu, stručne spreme i socijalnog statusa (npr. samohrani roditelji ili roditelji dece sa smetnjama u razvoju). Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora nakon mesec dana neprekidnog rada od dana stupanja na rad. Godišnji odmor se može koristiti u delovima, pri čemu prvi deo mora trajati najmanje dve neprekidne radne nedelje u toku kalendarske godine, a ostatak se mora iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine.

Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove prevoza u javnom saobraćaju na posao i sa posla. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, ovaj iznos je neoporeziv do zakonski propisanog limita (oko 5.300 RSD mesečno). Da bi isplata bila neoporeziva, poslodavac mora posedovati verodostojnu dokumentaciju koja dokazuje da su sredstva namenski utrošena (npr. kupljena mesečna pretplatna karta, pojedinačne karte ili računi za gorivo ukoliko zaposleni koristi sopstveni automobil, uz odluku poslodavca).

Ukoliko zaposleni uz saglasnost poslodavca koristi sopstveni automobil u službene svrhe, poslodavac mu može isplatiti naknadu troškova. Neoporezivi iznos ove naknade iznosi do 30% cene jednog litra goriva po pređenom kilometru, a najviše do zakonom propisanog mesečnog limita (oko 9.000 RSD). Da bi isplata bila opravdana i neoporeziva, poslodavac mora izdati putni nalog za službeno putovanje i posedovati evidenciju o pređenoj kilometraži (putni račun).

Poslodavac je dužan da prijavu na obavezno socijalno osiguranje podnese najkasnije dan pre nego što zaposleni počne da radi (preko jedinstvenog portala CROSO na obrascu M). Odjava radnika u slučaju prestanka radnog odnosa podnosi se u roku od 3 radna dana od dana prestanka radnog odnosa. Kašnjenje sa prijavom zaposlenog ili držanje radnika na crno predstavlja teži prekršaj za koji su zaprećene visoke novčane kazne (od 50.000 do 2.000.000 RSD za pravno lice, i 10.000 do 100.000 RSD za odgovorno lice).

Akt o proceni rizika je osnovni dokument u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) koji je dužan da donese svaki poslodavac koji ima najmanje jednog zaposlenog radnika (bez obzira na delatnost, pravnu formu DOO ili preduzetnik). Akt sadrži analizu svih radnih mesta, identifikaciju potencijalnih opasnosti i štetnosti na radu, procenu verovatnoće povreda i definisane mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje. Za neposedovanje Akta o proceni rizika zaprećene su kazne do 2.000.000 RSD za pravna lica.

Porezi i doprinosi na zaradu zaposlenih obračunavaju se primenom propisanih stopa na bruto zaradu zaposlenog. Doprinosi na teret zaposlenog i poslodavca ukupno iznose oko 35.8% (PIO 24%, zdravstvo 10.3%, nezaposlenost 1.5%), dok porez na zaradu iznosi 10% na poresku osnovicu (bruto zarada umanjena za neoporezivi iznos koji iznosi oko 25.000 RSD). Minimalna cena rada je najniži zakonski iznos satnice koji poslodavac mora isplatiti zaposlenom za odrađeni sat rada, a utvrđuje je Socijalno-ekonomski savet na godišnjem nivou.

Država redovno propisuje poreske olakšice za zapošljavanje novih radnika, najčešće kroz povraćaj (refakciju) plaćenih poreza i doprinosa na zarade. Trenutno aktuelne olakšice omogućavaju povraćaj od 65% do 75% plaćenih poreza i doprinosa za zapošljavanje lica koja su bila na evidenciji NSZ (nezaposleni) duže od određenog perioda (obično 6 meseci). Olakšice se realizuju prilikom podnošenja mesečne prijave PPP-PD unošenjem specifičnih šifara vrste prihoda (ŠVP) za tog radnika, čime se automatski umanjuje obaveza za uplatu.

Digitalizacija i Tehnologija

Prema Zakonu o fiskalizaciji, obveznik evidentiranja prometa preko fiskalne kase je svaki privredni subjekt koji vrši promet robe ili usluga fizičkim licima (B2C promet). Uredbom Vlade RS definisane su delatnosti koje su izričito oslobođene ove obaveze, a među njima su: advokatske usluge, taksi prevoz, ulična prodaja kokica i novina, obrazovanje (škole, vrtići), finansijske usluge i osiguranje. Takođe, preduzetnici paušalci koji pružaju B2B usluge (rade isključivo sa pravnim licima) nemaju obavezu posedovanja fiskalne kase jer ne vrše promet na malo fizičkim licima.

Sistem elektronskih faktura (SEF) je državna IT platforma preko koje se vrši slanje, prijem i čuvanje e-faktura. U obavezi korišćenja SEF-a su: 1. Subjekti javnog sektora; 2. Subjekti privatnog sektora koji su u sistemu PDV-a (B2B transakcije); 3. Poreski punomoćnici stranih lica. Preduzetnici paušalci i knjigaši koji nisu u sistemu PDV-a nemaju obavezu korišćenja SEF-a za izdavanje faktura drugim privatnim firmama, osim ukoliko posluju sa javnim sektorom (državnim institucijama) kada moraju poslati e-fakturu kroz SEF.

Gubitak poslovnih podataka (baza kupaca, knjigovodstveni podaci, ugovori) može ugroziti opstanak firme. Pouzdan bekap sistem se oslanja na pravilo '3-2-1': čuvajte najmanje 3 kopije podataka, na 2 različita medija (npr. lokalni server i eksterni hard disk), pri čemu 1 kopija mora biti na udaljenoj lokaciji (cloud skladište - Google Workspace, OneDrive ili AWS). Bekap procese je potrebno automatizovati da se izvršavaju svakog dana u vreme kada je aktivnost niska, i redovno testirati vraćanje podataka (restore) kako bi se osiguralo da su kopije ispravne.

Google Business Profil (nekadašnji Google My Business) je besplatan alat koji omogućava lokalnim biznisima (prodavnice, saloni, restorani, ordinacije) da se pojave na Google mapama i u lokalnim rezultatima pretrage na pretraživaču. Profil mora sadržati tačan naziv firme, adresu, broj telefona (NAP podaci), radno vreme i kategoriju delatnosti. Redovno dodavanje fotografija, postavljanje novosti i, što je najvažnije, prikupljanje i odgovaranje na recenzije kupaca značajno poboljšava rangiranje i privlači nove lokalne klijente.

Poreski podsticaji za istraživanje i razvoj (R&D) u Srbiji omogućavaju firmama koje razvijaju nove proizvode, usluge ili softvere da troškove projekta priznaju u poreskom bilansu u dvostrukom iznosu (podsticaj 200%). To znači da ako na R&D projekat (plate inženjera, materijal, eksterni konsultanti) potrošite 1.000.000 RSD, poreska osnovica za porez na dobit će vam se umanjiti za 2.000.000 RSD. Da biste koristili ovaj podsticaj, dužni ste da vodite posebnu evidenciju troškova po svakom projektu i pripremite R&D izveštaj koji se predaje Poreskoj upravi uz poreski bilans.

Finansije i Porezi

Preduzetnici u Srbiji mogu izabrati tri poreska modela: 1. Paušalno oporezivanje (plaća se fiksni mesečni porez i doprinosi bez obzira na prihode, limit je 6.000.000 RSD godišnje); 2. Samooporezivanje sa isplatom lične zarade (preduzetnik prijavljuje fiksnu platu na koju plaća minimalne doprinose, a na neto dobit plaća porez od 10%); 3. Samooporezivanje bez isplate lične zarade (porez od 10% i doprinosi se plaćaju na celokupnu ostvarenu neto dobit). Paušal je najbolji za delatnosti sa niskim troškovima i prihodima blizu limita, dok je lična zarada odlična za veće biznise sa niskim realnim troškovima.

Prednosti paušalnog oporezivanja su jednostavna administracija, nema obaveze vođenja poslovnih knjiga (osim knjige o ostvarenom prometu KPO), mesečni troškovi su predvidivi jer su fiksni, i preduzetnik može slobodno da podiže gotovinu sa računa bez pravdanja troškova. Ograničenja obuhvataju limit od 6.000.000 RSD prihoda u kalendarskoj godini, obavezu prolaska testa samostalnosti, nemogućnost priznavanja poslovnih rashoda i činjenicu da poreska osnovica ne zavisi od stvarnog poslovanja, pa porez morate plaćati i kada nemate prihode.

Model lične zarade preduzetnika podrazumeva da preduzetnik knjigaš samostalno određuje iznos svoje mesečne plate (lične zarade) na koju plaća porez na dohodak (10%) i socijalne doprinose (oko 35.8%). Celokupna preostala neto dobit radnje na kraju godine oporezuje se porezom na prihode od samostalne delatnosti po stopi od 10%. Ovaj model se isplati kada preduzetnik ima visoke prihode i male realne troškove, jer mu omogućava da doprinose plaća na nizak iznos (npr. na minimalac), a da ostatak dobiti podigne uz samo 10% poreza.

Limit za paušalno oporezivanje iznosi 6.000.000 RSD ostvarenih prihoda u toku jedne kalendarske godine (od 1. januara do 31. decembra). Ukoliko pređete ovaj iznos, gubite pravo na paušalno oporezivanje i dužni ste da od naredne godine pređete na vođenje knjiga (preduzetnik knjigaš). Pored toga, postoji i limit od 8.000.000 RSD prometa u bilo kojih 12 uzastopnih meseci - ukoliko pređete ovaj iznos, po sili zakona ulazite u sistem PDV-a i morate podneti prijavu Poreskoj upravi u roku od 5 dana.

U sistem PDV-a se ulazi po sili zakona kada ukupan promet u prethodnih 12 uzastopnih meseci pređe iznos od 8.000.000 RSD. Važno je naglasiti da se ne posmatra kalendarska godina, već bilo koji klizeći period od 12 meseci. Nakon što pređete limit, dužni ste da najkasnije u roku od 5 dana podnesete prijavu za registraciju obveznika PDV-a (poreski obrazac PR-1) elektronski preko portala ePorezi. Od dana prelaska limita postajete PDV obveznik i imate obavezu da obračunavate izlazni PDV na fakturama i pravo na odbitak ulaznog PDV-a.

Predračun je informativni dokument koji služi kao ponuda i osnov za plaćanje, i nema karakter poreskog dokumenta. Avansni račun se izdaje kada primite uplatu pre nego što isporučite robu ili izvršite uslugu (ukoliko ste obveznik PDV-a, u obavezi ste da izdate avansni račun i obračunate PDV u poreskom periodu u kom je uplata primljena). Konačni račun se izdaje nakon što je roba isporučena ili usluga obavljena, u njemu se iskazuje ukupna vrednost prometa, stornira se iznos plaćenog avansa i obračunava eventualna razlika za uplatu.

Knjižno odobrenje (knjižna nota) je dokument koji izdavalac računa šalje kupcu kada želi da umanji prvobitno fakturisani iznos računa. Izdaje se u slučajevima naknadnog odobravanja rabata ili popusta, reklamacije na kvalitet ili količinu robe, ili usled povraćaja robe. Ukoliko su ugovorne strane u sistemu PDV-a, izdavalac može smanjiti svoj izlazni PDV tek kada od kupca dobije pismeno obaveštenje da je ispravio (smanjio) svoj ulazni PDV po tom osnovu.

Godišnji popis (inventarisanje) predstavlja utvrđivanje stvarnog stanja imovine, zaliha, potraživanja i obaveza na određeni dan (uobičajeno sa stanjem na dan 31. decembra) i njegovo upoređivanje sa knjigovodstvenim stanjem. Sprovodi se formiranjem popisnih komisija, fizičkim brojanjem robe i osnovnih sredstava, i slanjem izvoda otvorenih stavki (IOS) poslovnim partnerima radi usaglašavanja finansijskih salda. Popis je zakonska obaveza prema Zakonu o računovodstvu, a utvrđeni viškovi ili manjkovi se knjigovodstveno evidentiraju i imaju poreske implikacije.

Nalog za plaćanje (prenos ili uplata) mora biti popunjen tačnim podacima: naziv i račun primaoca, iznos, svrha uplate i šifra plaćanja. Šifre plaćanja se sastoje od tri cifre: prva označava oblik plaćanja (2 za bezgotovinski prenos, 1 za gotovinsku uplatu), a druge dve svrhu plaćanja. Najčešće šifre u bezgotovinskom B2B prometu su: 221 (promet robe i usluga), 240 (isplata zarada zaposlenima), 241 (isplata lične zarade preduzetnika), 253 (uplata poreza i doprinosa po odbitku), 254 (uplata poreza na dobit ili dohodak), 289 (ostale bezgotovinske transakcije i podizanje gotovine za preduzetnike).

Marketing i Prodaja

Da bi e-mail marketing kampanja bila legalna, slanje reklamnih poruka fizičkim licima dozvoljeno je isključivo uz njihov prethodni izričiti pristanak (tzv. opt-in mehanizam, na primer štikliranjem polja za newsletter na sajtu). Svaki poslati e-mail mora da sadrži jasne podatke o pošiljaocu (naziv firme, PIB) i brzu, besplatnu i jednostavnu opciju za odjavu sa liste (opt-out link). Slanje neželjenih reklamnih poruka bez pristanka (spam) predstavlja kršenje Zakona o elektronskim komunikacijama i može rezultirati visokim kaznama.

Državne subvencije i Podrška

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) jednom godišnje raspisuje javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje. Subvencija se dodeljuje u jednokratnom fiksnom iznosu (oko 300.000 RSD) nezaposlenim licima koja se nalaze na evidenciji NSZ-a i žele da pokrenu sopstveni biznis. Uslovi za apliciranje su završena dvodnevna obuka za razvoj preduzetništva u NSZ-u i podnesen zahtev sa biznis planom. Sredstva se dodeljuju na osnovu bodovanja biznis plana, a osnovna obaveza korisnika je da registrovanu delatnost obavlja najmanje 12 meseci i redovno uplaćuje poreze i doprinose.

Državni Fond za razvoj nudi dugoročne investicione kredite i kredite za trajna obrtna sredstva sa izuzetno povoljnim kamatnim stopama (često 1% do 2.5% na godišnjem nivou uz valutnu klauzulu) i dugim grejs periodom (od 12 do 24 meseca). Krediti se dodeljuju na osnovu konkursa, a podnosilac mora priložiti obimnu dokumentaciju, analizu poslovanja i obezbediti adekvatan kolateral (hipoteku na nekretninu, jemstvo druge uspešne firme ili garanciju poslovne banke). Ovi krediti su znatno povoljniji od komercijalnih bankarskih kredita.

Česta pitanja i odgovori za preduzetnike