Prilikom popunjavanja registracione prijave za APR, dužni ste da navedete jednu šifru delatnosti koja predstavlja vašu pretežnu delatnost. Pretežna delatnost je ona od koje ostvarujete najveći deo prihoda. Iako firma može obavljati i druge zakonom dozvoljene delatnosti (koje ispunjavaju opšte tehničke i sanitarne uslove), izbor pretežne šifre je izuzetno važan jer on definiše poresku grupu kod preduzetnika paušalaca, utiče na obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase i određuje koje nadležne inspekcije prate i kontrolišu vaš svakodnevni rad.

Popularne šifre delatnosti i poreske grupe

Poreska uprava deli preduzetnike u grupe na osnovu šifre delatnosti, što direktno utiče na visinu paušalnog poreza i doprinosa. Delatnosti sa visokim stepenom stručne spreme ili profitabilnosti svrstane su u visoke poreske grupe (npr. programeri, dizajneri, konsultanti), dok su proizvodne delatnosti, stari zanati i trgovci pozicionirani u znatno nižim poreskim grupama.

Šifra Naziv delatnosti Paušalno oporezivanje Fiskalna kasa Nivo poreskog opterećenja
6201 Računarsko programiranje Dozvoljeno (podleže testu samostalnosti) Oslobođeno za B2B uplate Visoka poreska osnovica
6202 Konsultantske delatnosti u oblasti IT Dozvoljeno (podleže testu samostalnosti) Oslobođeno za B2B uplate Visoka poreska osnovica
7022 Konsultantske aktivnosti (poslovanje) Dozvoljeno (podleže testu samostalnosti) Oslobođeno za B2B uplate Srednje-visoko opterećenje
7311 Delatnost reklamnih agencija Dozvoljeno (limit 6 miliona RSD) Obavezna za rad sa fizičkim licima Srednje opterećenje
7410 Specijalizovane dizajnerske delatnosti Dozvoljeno (web i grafički dizajn) Oslobođeno za B2B uplate Srednje opterećenje
7430 Prevođenje i usluge tumača Dozvoljeno (usluge prevođenja) Oslobođeno za B2B uplate Niska poreska osnovica
4791 Trgovina na malo preko interneta Dozvoljeno (e-commerce prodavnice) Obavezna (e-fiskalizacija) Srednje-nisko opterećenje
9602 Frizerski i kozmetički saloni Dozvoljeno (zanatske delatnosti) Obavezna fiskalna kasa Nisko poresko opterećenje
8559 Ostalo obrazovanje (kursevi, škole) Dozvoljeno (edukacija i treninzi) Oslobođeno obaveze Srednje-nisko opterećenje
4941 Drumski prevoz tereta Dozvoljeno (prevoz kamionima) Oslobođeno za B2B usluge Niska poreska osnovica
5610 Delatnosti restorana i pokretnih objekata Nije preporučljivo (vode se knjige) Obavezna fiskalna kasa Visoki realni troškovi poslovanja

Pravila za odabir i promena šifre delatnosti

Preduzetnici i privredna društva mogu slobodno obavljati bilo koju drugu delatnost za koju ispunjavaju zakonske uslove, bez obzira na to koja je njihova registrovana pretežna šifra delatnosti. Ipak, preporučljivo je odabrati šifru koja najbolje oslikava vaš primarni izvor prihoda. Ukoliko se priroda vašeg posla vremenom promeni, promenu pretežne šifre možete izvršiti podnošenjem registracione prijave APR-u i uplatama prateće administrativne takse. Poreska uprava će nakon donošenja rešenja o promeni automatski prilagoditi poresku osnovicu u skladu sa novom šifrom.

Fiskalizacija i šifra delatnosti

Neke šifre delatnosti su u potpunosti oslobođene obaveze posedovanja fiskalne kase (npr. ulična prodaja, obrazovanje, advokatske usluge), dok su druge, poput programera koji rade isključivo sa pravnim licima, oslobođene fiskalizacije samo za te B2B transakcije. Pročitajte više o fiskalnim izuzecima na nasamreza.rs.

Pravni okvir i administrativni sistem registracije u Srbiji

Pokretanje privrednog subjekta u Republici Srbiji regulisano je Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Agencija za privredne registre (APR) vodi jedinstvenu bazu podataka svih aktivnih pravnih lica, preduzetnika i ogranaka stranih pravnih lica. Prilikom osnivanja, privredni subjekti dobijaju matični broj (MB) koji dodeljuje Republički zavod za statistiku i Poreski identifikacioni broj (PIB) koji dodeljuje Poreska uprava Republike Srbije. Pored osnovne registracije, osnivači moraju voditi računa o specifičnim lokalnim taksama (kao što je ekološka taksa ili lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru - takozvana 'firmarina'), koje se plaćaju lokalnoj poreskoj administraciji zavisno od zone i veličine pravnog lica.

Važno je istaći da preduzetnici u Srbiji imaju pravo na privremeni prekid obavljanja delatnosti (zamrzavanje), što je pogodno u situacijama kada posao ima sezonski karakter ili kada preduzetnik privremeno nije u mogućnosti da radi. Tokom perioda zamrzavanja, obaveze plaćanja poreza i doprinosa se obustavljaju, pod uslovom da je prekid uredno registrovan u APR-u. Kod društava sa ograničenom odgovornošću (DOO) ovakva opcija ne postoji; firma je aktivna i ima obavezu predaje finansijskih izveštaja sve do pokretanja zvaničnog postupka likvidacije ili stečaja.

Takođe, svi registrovani subjekti imaju obavezu da otvore barem jedan dinarski tekući račun kod poslovne banke koja posluje na teritoriji Srbije, a sve promene podataka (promena adrese sedišta, promena šifre delatnosti, promena zakonskog zastupnika ili promena visine osnivačkog kapitala) moraju se prijaviti APR-u u zakonskom roku od 15 dana od dana nastanka promene, kako bi se izbegle visoke prekršajne kazne koje mogu iznositi i do nekoliko stotina hiljada dinara.

Administrativni koraci i rad sa APR portalom

Proces registracije u Srbiji se sve više digitalizuje, te je e-registracija preko zvaničnog portala APR postala standardna praksa. Da biste pokrenuli ovaj postupak, morate posedovati instaliran čitač lične karte (ukoliko koristite kvalifikovani sertifikat na ličnoj karti) ili e-token izdat od ovlašćenog sertifikacionog tela. Takođe, morate instalirati odgovarajući softver za elektronsko potpisivanje dokumenata i kreirati nalog na portalu APR-a. Tokom popunjavanja e-prijave, sistem vas vodi kroz unos podataka o pretežnoj delatnosti, sedištu, osnivačima i zastupnicima.

Jedna od najčešćih grešaka prilikom osnivanja je pogrešan odabir pravne forme ili neadekvatan naziv firme. Naziv ne sme biti identičan ili previše sličan nazivu drugog aktivnog privrednog subjekta, jer će u suprotnom registraciona prijava biti odbačena. Takođe, preporučuje se pažljiva provera šifre delatnosti, s obzirom da određene delatnosti (poput zdravstvenih, obrazovnih ili finansijskih usluga) zahtevaju prethodnu saglasnost nadležnog ministarstva pre same registracije u APR-u.

Nakon slanja e-prijave i plaćanja takse platnom karticom na portalu, sistem elektronski prosleđuje podatke poreskoj upravi i CROSO sistemu, te se u roku od nekoliko dana donosi Rešenje o upisu. Rešenje se dostavlja u elektronski sandučić podnosioca i potpisano je kvalifikovanim elektronskim pečatom APR-a, čime postaje punovažno za otvaranje računa u banci.

Najčešća pitanja i odgovori (FAQ)

Prilikom registracije u obavezi ste da izaberete jednu pretežnu šifru delatnosti iz zvanične Uredbe o klasifikaciji delatnosti. Pretežna delatnost je ona od koje planirate da ostvarujete najveći deo prihoda. Privredni subjekti mogu obavljati i sve druge zakonom dozvoljene delatnosti za koje ispunjavaju uslove, bez obzira na to što su registrovani za jednu pretežnu delatnost. Ipak, izbor pretežne šifre je ključan jer kod preduzetnika paušalaca direktno određuje visinu mesečnih poreskih obaveza, a za sve firme definiše da li moraju posedovati fiskalnu kasu.

Prema Zakonu o fiskalizaciji, obveznik evidentiranja prometa preko fiskalne kase je svaki privredni subjekt koji vrši promet robe ili usluga fizičkim licima (B2C promet). Uredbom Vlade RS definisane su delatnosti koje su izričito oslobođene ove obaveze, a među njima su: advokatske usluge, taksi prevoz, ulična prodaja kokica i novina, obrazovanje (škole, vrtići), finansijske usluge i osiguranje. Takođe, preduzetnici paušalci koji pružaju B2B usluge (rade isključivo sa pravnim licima) nemaju obavezu posedovanja fiskalne kase jer ne vrše promet na malo fizičkim licima.

Osnivanje preduzetničke radnje (PR) vrši se podnošenjem registracione prijave Agenciji za privredne registre (APR). Potrebno je popuniti jedinstvenu registracionu prijavu osnivanja, priložiti očitanu ličnu kartu (ili fotokopiju ako je bez čipa, odnosno pasoš za strano lice) i dokaz o uplati administrativne takse za registraciju koja iznosi 1.600 RSD. Prijavu možete predati lično na šalteru APR-a, poslati poštom ili podneti elektronski preko portala eRegistracija APR-a uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa. Celokupan proces registracije se obično završava u roku od 3 do 5 radnih dana od dana podnošenja uredne dokumentacije.

Ključna razlika je u imovinskoj odgovornosti za poslovne obaveze. Preduzetnik za sve dugove i obaveze svoje radnje odgovara celokupnom ličnom imovinom (stan, automobil, lični bankovni računi). Sa druge strane, osnivač društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) odgovara za obaveze firme samo do visine svog unesenog uloga u osnovni kapital društva (koji može iznositi svega 100 RSD). Imovina osnivača DOO-a i imovina same firme su pravno potpuno odvojene, što znači da poverioci ne mogu pleniti ličnu imovinu vlasnika DOO-a za dugove firme, osim u slučajevima teške zloupotrebe pravnog lica (tzv. probijanje pravne ličnosti).

Preduzetnici u Srbiji mogu izabrati tri poreska modela: 1. Paušalno oporezivanje (plaća se fiksni mesečni porez i doprinosi bez obzira na prihode, limit je 6.000.000 RSD godišnje); 2. Samooporezivanje sa isplatom lične zarade (preduzetnik prijavljuje fiksnu platu na koju plaća minimalne doprinose, a na neto dobit plaća porez od 10%); 3. Samooporezivanje bez isplate lične zarade (porez od 10% i doprinosi se plaćaju na celokupnu ostvarenu neto dobit). Paušal je najbolji za delatnosti sa niskim troškovima i prihodima blizu limita, dok je lična zarada odlična za veće biznise sa niskim realnim troškovima.

Prednosti paušalnog oporezivanja su jednostavna administracija, nema obaveze vođenja poslovnih knjiga (osim knjige o ostvarenom prometu KPO), mesečni troškovi su predvidivi jer su fiksni, i preduzetnik može slobodno da podiže gotovinu sa računa bez pravdanja troškova. Ograničenja obuhvataju limit od 6.000.000 RSD prihoda u kalendarskoj godini, obavezu prolaska testa samostalnosti, nemogućnost priznavanja poslovnih rashoda i činjenicu da poreska osnovica ne zavisi od stvarnog poslovanja, pa porez morate plaćati i kada nemate prihode.

Test samostalnosti je zakonski mehanizam uveden radi sprečavanja izbegavanja plaćanja poreza na zarade kroz angažovanje preduzetnika (najčešće paušalaca) umesto zapošljavanja radnika. Test se sastoji od 9 kriterijuma koji procenjuju zavisnost preduzetnika od klijenta (npr. ko obezbeđuje radno vreme, prostor, opremu, da li postoji zabrana konkurencije, da li prihodi od jednog klijenta čine više od 70% ukupnih prihoda, itd.). Ukoliko preduzetnik ispunjava 5 ili više od ovih 9 kriterijuma, smatra se nesamostalnim, a prihodi koje ostvari od tog klijenta oporezuju se kao klasična zarada sa znatno višim stopama poreza.

Preporučeno čitanje sa portala Naša mreža:

Pročitajte originalni, detaljni tekst “Praktični vodič za pravilan odabir šifre delatnosti” čiji je autor Brankica Srdić, objavljen u stručnoj Bazi znanja na portalu Naša mreža.

Pravna napomena: Svi prikazani tekstovi na sajtu su autorski tekstovi i odražavaju mišljenje njihovih autora. Sajt i svi tekstovi na njemu su namenjeni isključivo u svrhu edukacije i informisanja. Iako edukativnog karaktera, putem ovog sajta se ne pružaju računovodstvene, knjigovodstvene, pravne, marketinške, niti usluge konsaltinga bilo koje vrste. Upotreba sajta ne može zameniti angažovanje profesionalaca koji Vam mogu pružiti usluge u vezi sa Vašim konkretnim slučajem, pa se sajt u takve svrhe ne može ni koristiti. Ni sajt ni autori tekstova ne snose odgovornost ukoliko prikazane informacije upotrebljavate na svoju ruku ili samostalno donosite odluke na osnovu njih.