Zapošljavanje i Radni odnosi

Da, zakon dozvoljava registrovanje preduzetničke radnje 'iz radnog odnosa' (tzv. dopunska delatnost). U tom slučaju, preduzetnik nastavlja da plaća porez na prihod od samostalne delatnosti, a za doprinose plaća samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) po stopi od 24% na poresku osnovicu. Doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne plaćaju preko radnje, s obzirom na to da ste po tim osnovima već osigurani preko poslodavca gde ste zaposleni. Važno je proveriti da ugovor o radu kod trenutnog poslodavca ne sadrži klauzulu o zabrani konkurencije.

Ugovor o radu mora biti zaključen u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad. Obavezni elementi uključuju: naziv i sedište poslodavca, ime i adresu zaposlenog, vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog, naziv i opis poslova, mesto rada, vrstu radnog odnosa (na određeno ili neodređeno vreme), trajanje ugovora (kod rada na određeno), datum početka rada, radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno), novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, kao i rokove za isplatu.

Bolovanje do 30 dana (privremena sprečenost za rad) isplaćuje poslodavac iz sopstvenih sredstava. Visina naknade iznosi najmanje 65% prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je bolovanje otvoreno (odnosno 100% u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti). Od 31. dana bolovanja, naknadu isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) iz državnog budžeta, pri čemu poslodavac vrši obračun i isplatu zarade, a RFZO mu refundira sredstva nakon podnošenja zahteva i prateće medicinske dokumentacije.

Trudničko bolovanje (radi održavanja trudnoće) otvara se na osnovu nalaza lekara i do 30. dana ide na teret poslodavca (ili preduzetnice), a od 31. dana na teret RFZO-a. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta otvaraju se najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre porođaja i traju ukupno 365 dana za prvo i drugo dete (dve godine za treće). Naknadu tokom porodiljskog odsustva u potpunosti isplaćuje Ministarstvo za brigu o porodici direktno na račun porodilje, a osnovica se računa na osnovu proseka plata u poslednjih 18 meseci koji prethode otvaranju trudničkog bolovanja.

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana u kalendarskoj godini. Ovaj zakonski minimum se uvećava na osnovu dužine radnog staža (minuli rad), doprinosa na radu, stručne spreme i socijalnog statusa (npr. samohrani roditelji ili roditelji dece sa smetnjama u razvoju). Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora nakon mesec dana neprekidnog rada od dana stupanja na rad. Godišnji odmor se može koristiti u delovima, pri čemu prvi deo mora trajati najmanje dve neprekidne radne nedelje u toku kalendarske godine, a ostatak se mora iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine.

Ugovor o radu je ugovor kojim se zasniva radni odnos (na određeno ili neodređeno vreme) i zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa (odmori, bolovanje, otpremnina). Ugovor o delu i ugovor o PP poslovima su ugovori van radnog odnosa. Ugovor o delu se zaključuje za poslove koji su van osnovne delatnosti poslodavca (npr. krečenje kancelarije), dok se ugovor o PP poslovima zaključuje za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Radnici van radnog odnosa nemaju pravo na plaćeno bolovanje, godišnji odmor i otpremnine.

Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove prevoza u javnom saobraćaju na posao i sa posla. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, ovaj iznos je neoporeziv do zakonski propisanog limita (oko 5.300 RSD mesečno). Da bi isplata bila neoporeziva, poslodavac mora posedovati verodostojnu dokumentaciju koja dokazuje da su sredstva namenski utrošena (npr. kupljena mesečna pretplatna karta, pojedinačne karte ili računi za gorivo ukoliko zaposleni koristi sopstveni automobil, uz odluku poslodavca).