Finansije i Porezi

Preduzetnici u Srbiji mogu izabrati tri poreska modela: 1. Paušalno oporezivanje (plaća se fiksni mesečni porez i doprinosi bez obzira na prihode, limit je 6.000.000 RSD godišnje); 2. Samooporezivanje sa isplatom lične zarade (preduzetnik prijavljuje fiksnu platu na koju plaća minimalne doprinose, a na neto dobit plaća porez od 10%); 3. Samooporezivanje bez isplate lične zarade (porez od 10% i doprinosi se plaćaju na celokupnu ostvarenu neto dobit). Paušal je najbolji za delatnosti sa niskim troškovima i prihodima blizu limita, dok je lična zarada odlična za veće biznise sa niskim realnim troškovima.

Prednosti paušalnog oporezivanja su jednostavna administracija, nema obaveze vođenja poslovnih knjiga (osim knjige o ostvarenom prometu KPO), mesečni troškovi su predvidivi jer su fiksni, i preduzetnik može slobodno da podiže gotovinu sa računa bez pravdanja troškova. Ograničenja obuhvataju limit od 6.000.000 RSD prihoda u kalendarskoj godini, obavezu prolaska testa samostalnosti, nemogućnost priznavanja poslovnih rashoda i činjenicu da poreska osnovica ne zavisi od stvarnog poslovanja, pa porez morate plaćati i kada nemate prihode.

Model lične zarade preduzetnika podrazumeva da preduzetnik knjigaš samostalno određuje iznos svoje mesečne plate (lične zarade) na koju plaća porez na dohodak (10%) i socijalne doprinose (oko 35.8%). Celokupna preostala neto dobit radnje na kraju godine oporezuje se porezom na prihode od samostalne delatnosti po stopi od 10%. Ovaj model se isplati kada preduzetnik ima visoke prihode i male realne troškove, jer mu omogućava da doprinose plaća na nizak iznos (npr. na minimalac), a da ostatak dobiti podigne uz samo 10% poreza.

Test samostalnosti je zakonski mehanizam uveden radi sprečavanja izbegavanja plaćanja poreza na zarade kroz angažovanje preduzetnika (najčešće paušalaca) umesto zapošljavanja radnika. Test se sastoji od 9 kriterijuma koji procenjuju zavisnost preduzetnika od klijenta (npr. ko obezbeđuje radno vreme, prostor, opremu, da li postoji zabrana konkurencije, da li prihodi od jednog klijenta čine više od 70% ukupnih prihoda, itd.). Ukoliko preduzetnik ispunjava 5 ili više od ovih 9 kriterijuma, smatra se nesamostalnim, a prihodi koje ostvari od tog klijenta oporezuju se kao klasična zarada sa znatno višim stopama poreza.

Limit za paušalno oporezivanje iznosi 6.000.000 RSD ostvarenih prihoda u toku jedne kalendarske godine (od 1. januara do 31. decembra). Ukoliko pređete ovaj iznos, gubite pravo na paušalno oporezivanje i dužni ste da od naredne godine pređete na vođenje knjiga (preduzetnik knjigaš). Pored toga, postoji i limit od 8.000.000 RSD prometa u bilo kojih 12 uzastopnih meseci - ukoliko pređete ovaj iznos, po sili zakona ulazite u sistem PDV-a i morate podneti prijavu Poreskoj upravi u roku od 5 dana.

U sistem PDV-a se ulazi po sili zakona kada ukupan promet u prethodnih 12 uzastopnih meseci pređe iznos od 8.000.000 RSD. Važno je naglasiti da se ne posmatra kalendarska godina, već bilo koji klizeći period od 12 meseci. Nakon što pređete limit, dužni ste da najkasnije u roku od 5 dana podnesete prijavu za registraciju obveznika PDV-a (poreski obrazac PR-1) elektronski preko portala ePorezi. Od dana prelaska limita postajete PDV obveznik i imate obavezu da obračunavate izlazni PDV na fakturama i pravo na odbitak ulaznog PDV-a.

Predračun je informativni dokument koji služi kao ponuda i osnov za plaćanje, i nema karakter poreskog dokumenta. Avansni račun se izdaje kada primite uplatu pre nego što isporučite robu ili izvršite uslugu (ukoliko ste obveznik PDV-a, u obavezi ste da izdate avansni račun i obračunate PDV u poreskom periodu u kom je uplata primljena). Konačni račun se izdaje nakon što je roba isporučena ili usluga obavljena, u njemu se iskazuje ukupna vrednost prometa, stornira se iznos plaćenog avansa i obračunava eventualna razlika za uplatu.