Godišnji porez na dohodak građana je dodatni porez koji plaćaju fizička lica koja su u toku jedne kalendarske godine ostvarila prihode iznad propisanog neoporezivog limita. Ovaj porez se odnosi na plate, prihode od samostalne delatnosti (preduzetnici), autorska prava i druge lične prihode ostvarene u zemlji i inostranstvu.

Limit i neoporezivi iznos za 2026. godinu

Neoporezivi limit se utvrđuje svake godine na osnovu trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade u Srbiji. Za mlade ispod 40 godina starosti važe posebne poreske olakšice (dvostruko viši neoporezivi iznos za prihode od zarada), što je mera države za sprečavanje odlaska mladih stručnjaka.

  • Osnovica: Ukupni neto prihodi umanjeni za poreze i doprinose plaćene tokom godine.
  • Poreska stopa: 10% na iznos do šestostruke prosečne plate, i 15% na iznos preko tog limita.
  • Olakšice za mlade: Mlađi od 40 godina imaju dodatno oslobođenje za iznos do trostruke prosečne plate.
  • Lični odbici: Osnovica se dodatno umanjuje za samog poreskog obveznika (40% prosečne plate) i za svakog izdržavanog člana porodice (15% prosečne plate).

Podnošenje prijava se vrši isključivo elektronski preko portala ePorezi, a Poreska uprava često sama popuni nacrt prijave na osnovu podataka CROSO i banaka, koje vi kao obveznik samo treba da potvrdite i platite. Informacije o limitima i formulama obračuna pročitajte na nasamreza.rs.

Poreski sistem i računovodstvene obaveze u Republici Srbiji

Poreski sistem u Srbiji karakteriše nekoliko različitih oblika oporezivanja, zavisno od pravne forme i obima poslovanja. Porez na dobit pravnih lica iznosi 15% i obračunava se na osnovu poreske dobiti utvrđene u poreskom bilansu (obrazac PB-1). Sa druge strane, preduzetnici koji vode knjige plaćaju porez na prihod od samostalne delatnosti po stopi od 10%. Pored poreza na dohodak i dobit, privredni subjekti su u obavezi da obračunavaju i plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje, koji obuhvataju doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Sistem poreza na dodatu vrednost (PDV) funkcioniše po principu samooporezivanja i regulisan je Zakonom o porezu na dodatu vrednost. Obveznici PDV-a podnose poresku prijavu (obrazac PPPDV) elektronski preko portala ePorezi najkasnije do 15. u mesecu za prethodni poreski period (koji može biti mesečni ili tromesečni). Obračun PDV-a zahteva precizno vođenje poreskih evidencija (KPR - Knjiga primljenih računa i KIR - Knjiga izdatih računa) i usaglašavanje sa Centralnim registrom faktura (CRF) i Sistemom elektronskih faktura (SEF).

Računovodstveni okvir je definisan Zakonom o računovodstvu, koji propisuje obavezu primene Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) za velika i srednja preduzeća, dok mala i mikro pravna lica mogu primenjivati MSFI za MSP ili nacionalne računovodstvene standarde. Godišnji finansijski izveštaji se podnose APR-u radi javnog objavljivanja najkasnije do 31. marta za prethodnu godinu, dok se poreski bilans i poreska prijava za porez na dobit podnose najkasnije do 29. juna tekuće godine za prethodnu poresku godinu.

Finansijski menadžment i poresko planiranje

Poresko planiranje predstavlja zakonitu optimizaciju poreskih obaveza u cilju povećanja neto dobiti preduzeća. Svaka poslovna odluka - od kupovine osnovnih sredstava do zapošljavanja novih radnika - nosi sa sobom poreske implikacije. Na primer, ulaganje u osnovna sredstva omogućava poresku amortizaciju koja smanjuje oporezivu dobit, dok zapošljavanje radnika iz kategorije teže zapošljivih lica može doneti subvencije ili oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa na zarade.

Takođe, uvođenje novog modela fiskalizacije (e-fiskalizacija) doneo je obavezu slanja podataka o svakom pojedinačnom računu u realnom vremenu Poreskoj upravi preko interneta. Slično tome, Sistem elektronskih faktura (SEF) zahteva da se sve B2B fakture šalju kroz državni portal. Ovo zahteva da preduzeća imaju stabilnu internet vezu i adekvatan softver koji se integriše sa državnim sistemima. Nepravilno evidentiranje računa ili kašnjenje u slanju faktura može privući pažnju poreske inspekcije i rezultirati poreskim prekršajima.

Računovodstvena evidencija mora biti ažurna i tačna. Preduzetnici knjigaši i DOO moraju voditi glavnu knjigu, dnevnik i analitičke evidencije, i vršiti redovno usaglašavanje sa kupcima i dobavljačima kroz IOS obrasce (Izvod otvorenih stavki) na kraju poslovne godine.

Najčešća pitanja i odgovori (FAQ)

Porezi i doprinosi na zaradu zaposlenih obračunavaju se primenom propisanih stopa na bruto zaradu zaposlenog. Doprinosi na teret zaposlenog i poslodavca ukupno iznose oko 35.8% (PIO 24%, zdravstvo 10.3%, nezaposlenost 1.5%), dok porez na zaradu iznosi 10% na poresku osnovicu (bruto zarada umanjena za neoporezivi iznos koji iznosi oko 25.000 RSD). Minimalna cena rada je najniži zakonski iznos satnice koji poslodavac mora isplatiti zaposlenom za odrađeni sat rada, a utvrđuje je Socijalno-ekonomski savet na godišnjem nivou.

Preduzetnici u Srbiji mogu izabrati tri poreska modela: 1. Paušalno oporezivanje (plaća se fiksni mesečni porez i doprinosi bez obzira na prihode, limit je 6.000.000 RSD godišnje); 2. Samooporezivanje sa isplatom lične zarade (preduzetnik prijavljuje fiksnu platu na koju plaća minimalne doprinose, a na neto dobit plaća porez od 10%); 3. Samooporezivanje bez isplate lične zarade (porez od 10% i doprinosi se plaćaju na celokupnu ostvarenu neto dobit). Paušal je najbolji za delatnosti sa niskim troškovima i prihodima blizu limita, dok je lična zarada odlična za veće biznise sa niskim realnim troškovima.

Model lične zarade preduzetnika podrazumeva da preduzetnik knjigaš samostalno određuje iznos svoje mesečne plate (lične zarade) na koju plaća porez na dohodak (10%) i socijalne doprinose (oko 35.8%). Celokupna preostala neto dobit radnje na kraju godine oporezuje se porezom na prihode od samostalne delatnosti po stopi od 10%. Ovaj model se isplati kada preduzetnik ima visoke prihode i male realne troškove, jer mu omogućava da doprinose plaća na nizak iznos (npr. na minimalac), a da ostatak dobiti podigne uz samo 10% poreza.

Preduzetnik paušalac može slobodno i neograničeno podizati gotovinu sa svog poslovnog računa za lične potrebe bez obaveze pravdanja troškova i bez plaćanja dodatnog poreza (mesečnim paušalnim porezom su izmirene sve obaveze). Preduzetnik knjigaš takođe može podizati novac, ali se podizanje gotovine za lične potrebe (akontacija crteža/dobiti) evidentira u knjigama i na kraju godine se oporezuje kroz porez na prihod od samostalne delatnosti (10%). Kod DOO-a podizanje gotovine bez pravdanja je strogo zabranjeno i oporezuje se kao uzimanje iz imovine (stopa oko 50%).

Da, prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, osnivač privrednog društva koji je registrovan kao zakonski zastupnik (direktor) u APR-u, a nije u radnom odnosu u tom društvu niti je osiguran po drugom osnovu (npr. zaposlen u drugoj firmi), u obavezi je da plaća doprinos za PIO po stopi od 24% na najnižu zakonsku osnovicu doprinosa. Ukoliko je osnivač zaposlen na drugom mestu, nema obavezu plaćanja zdravstvenog osiguranja i osiguranja za nezaposlenost preko svog DOO-a, ali plaća doprinos za PIO ukoliko prima naknadu za rad.

Korisni resursi na portalu Naša mreža:

Za dodatne smernice i primere ugovora, posetite zvaničnu sekciju “Baza znanja - Knjigovodstvo i Finansije” na portalu Naša mreža, gde su objavljeni stručni tekstovi i šabloni dokumenata.

Pravna napomena: Svi prikazani tekstovi na sajtu su autorski tekstovi i odražavaju mišljenje njihovih autora. Sajt i svi tekstovi na njemu su namenjeni isključivo u svrhu edukacije i informisanja. Iako edukativnog karaktera, putem ovog sajta se ne pružaju računovodstvene, knjigovodstvene, pravne, marketinške, niti usluge konsaltinga bilo koje vrste. Upotreba sajta ne može zameniti angažovanje profesionalaca koji Vam mogu pružiti usluge u vezi sa Vašim konkretnim slučajem, pa se sajt u takve svrhe ne može ni koristiti. Ni sajt ni autori tekstova ne snose odgovornost ukoliko prikazane informacije upotrebljavate na svoju ruku ili samostalno donosite odluke na osnovu njih.